React Native moduli za čipove u pasošima i POS terminale

React Native radi dobro dok aplikaciji ne zatreba nešto što platforma može, a do čega JavaScript ne dopire.

Čitanje e-pasoša znači implementirati protokol ICAO 9303, koji traži handshake za autentikaciju prije nego što čip vrati bilo kakve podatke. Godine 2020. za njega nije postojala upotrebljiva biblioteka.

S kineskim platnim terminalom bilo je još teže, jer je dokumentacija za njegov SDK bila oskudna i napisana na španskom. Preveo sam je da bih s uređajem uopšte mogao raditi.

U oba slučaja sav je posao bio u sloju između nativnog koda i JavaScripta. Greška u tom sloju osjetila bi se u svakoj funkcionalnosti koja bi se kasnije gradila na njemu.

Čitač pasoša (2020). Protokol čipa implementirao sam u Javi za Android, istu logiku prenio u Swift za iOS i izložio je React Nativeu kroz Turbo Module. Turbo Modules su tada još bili eksperimentalni dio nove arhitekture, morali su se ručno registrovati i imali su oskudnu dokumentaciju.

Najvažnija odluka bila je da istu logiku prenesem, umjesto da drugu implementaciju pišem od nule. Dvije nezavisne implementacije ovakvog protokola s vremenom se razilaze: granične slučajeve počnu tretirati različito, pa isti pasoš prođe na jednom telefonu, a padne na drugom. U verifikaciji identiteta to znači da se prema osobi s dokumentom postupa različito, zavisno od telefona koji ima.

Pročitane podatke dekodirao je vanjski servis, a moj dio bio je čitanje podataka s čipa.

Platni terminal (2022). Funkcije terminala za kartice, štampač i hardver izložio sam React Nativeu kroz Turbo Module u Javi. Zatim sam u Kotlinu napisao launcher koji je zamijenio početni Android ekran i zaključao uređaj na jednu aplikaciju.

Na uređaju koji isplaćuje gotovinu zaključavanje je bilo pitanje kontrole: osoba za pultom ne smije moći otvoriti browser, instalirati bilo šta ili promijeniti neku postavku. Zaključavanje se isplatilo i drugi put, jer se uređaj zaključan na jednu aplikaciju koju kontrolišete može ažurirati preko mreže. Više od sto terminala ažurirano je bez ijednog odlaska na lokaciju. Aplikacija je u object storageu provjeravala ima li nove verzije, a kad ažuriranje ne bi uspjelo, ništa se ne bi desilo: aplikacija je nastavljala raditi i ponavljala pokušaj svakih pet minuta dok ne uspije.

Svaki terminal bio je registrovan u admin dashboardu, koji je prikazivao njegovu aktivnost od trenutka povezivanja do toga ko je izdao koji kupon.

Termalno štampanje. Štampač za račune ne zna za slike, fontove ni raspored: štampa samo tačke. Logo se mora pretvoriti u bitmapu i ručno pozicionirati, u jedinicama papira i bez ikakvog pregleda. Zvuči trivijalno, ali jedini način da se to uradi jeste da se štampa i mjeri.

• Kriptografski potpisani podaci iz pasoša pročitani s čipa na obje platforme, iz jedne implementacije protokola
• Preko 100 platnih terminala zaključanih na jednu aplikaciju i ažuriranih preko mreže
• Neuspjela ažuriranja koja nisu ništa koštala: terminal je nastavljao raditi i ponovo pokušavao

Na modulu za pasoš Java implementaciju sam ručno prenio u Swift i provjerio je testiranjem. Trebao sam napraviti zajednički skup testnih vektora za protokol, odnosno poznatih ulaza s očekivanim izlazima, i pokrenuti ga nad obje implementacije. Testirati da se dvije implementacije ponašaju isto nije isto što i testirati da su ispravne. Ja sam uradio prvo, a vjerovao sam da sam uradio drugo.